PARTIZANSKA KNJIGA

// VEROVATI / ČITATI / BORITI SE //

// VEROVATI / ČITATI / BORITI SE //

O prevođenju knjige Punk is dead Tomaža Kosmača

Zbirka priča Tomaža Kosmača mogla bi se čitati i kao roman budući da su priče objedinjene doživljajima naratora Kosma, koji kroz pripovedanje u prvom licu opisuje epizode iz svog života, susrete s poznanicima koji, u većoj ili manjoj meri, žive promašene živote. Kosmačevi junaci su skrajnuti ljudi, beskućnici, izlečeni i poluizlečeni narkomani i alkoholičari, umetnici s uzaludnim pokušajima da izraze sebe... Oni svoja lica pokazuju kroz doživljaje lutanja, besciljnog bežanja od drugih i od sebe. Iako se veoma dobro poznaju, ovi junaci ne bi mogli da se nazovu prijateljima. Svako od njih živi svoj život, a susreću se usput, neobavezno, povremeno zbog sitnih koristi koje imaju jedni od drugih (pozajmica sitnih para, prevoz kolima, prenoćište, alkohol, snalaženje od danas do sutra). Svi ovi likovi i njihove sudbine vezani su za oblast Idrije i okoline koju pisac poistovećuje s njima kroz rečenicu: „Ne iskušavaj Idriju! Prihvati je ili se preseli na drugo mesto!”

Autor je često ironičan, svoje postupke, kao i postupke svojih junaka ne osuđuje niti opravdava. On ih opisuje brutalno, iskreno, neretko s prizvukom humora i sarkazma, kao stvarne ljude od krvi i mesa koje susrećemo na ulici i u prodavnici, usamljenike i alkoholičare na teškim, promašenim, neretko i kriminalnim poslovima i u lošim brakovima. Kosmo se, kroz svoje postupke, buni protiv svega toga, ne želi da pristane na prosečnost i malograđanštinu, ali, budući da je i sam bespomoćan, i on je jedan od njih.

Kosmač ima specifičan stil pisanja, koristi kolokvijalni jezik sa dosta žargonskih reči i vulgarizama. U dijalozima se mešaju izgovorene reči s unutrašnjim monologom junaka. Ovakvi postupci predstavljaju priličan izazov za prevodioca, jer se osim poznavanja književnog jezika, moraju primeniti ulične nijanse komunikacije, kao i igre rečima koje zahtevaju maštu, jer se u različitim jezicima često ne odigravaju po sličnoj logici i pravilima. Pisac, na primer, koristi mnoštvo sinonima za alkoholna pića (bevanda, buzara, šmarnica, brluzga), pijančenje (koma, zdelan, runda), flaše (sodček, bidon, bibita), kafane (betula, lokanda, gostilna), seks i muške i ženske polne organe (šmarnica, kekec, kavsanje, fuk), kao i druge žargonske izraze s prizvukom engleskog jezika: (kepsi, bojsi, bejba...) ili lokalne dijalekatske (dečva, šjora, matrona).

U procesu prevođenja ovakve knjige je veoma važna saradnja i komunikacija s autorom i korišćenje rečnika sinonima. Prevod treba približiti žargonskom govoru srpskog jezika tako da rečenica i dijalozi teku glatko, a ako se ne pronađe odgovarajuća žargonska reč, treba pronaći približnu sintagmu ili drugu reč u rečenici koja može nadoknaditi specifičnost i boju žargona izvornog jezika.

Jelena Dedeić, prevodilac sa slovenačkog
The content of this text represents the views of the author only and is his/her sole responsibility. The European Commission and the Agency do not accept any responsibility for use that may be made of the information it contains.
Sadržaj ovog teksta predstavlja isključivo autora/autorke stavove i njegova/njena je potpuna odgovornost. Evropska Komisija i Agencija ne prihvataju nikakvu odgovornost za bilo kakvu upotrebu informacija koje ovaj tekst sadrži.