PARTIZANSKA KNJIGA

// VEROVATI / ČITATI / BORITI SE //

// VEROVATI / ČITATI / BORITI SE //

RESST - Restor(i)ed: European Short Story Today
Osnovni cilj projekta jeste reafirmacija žanra kratke priče, izvedena u skladu s ključnim ciljevima prevodilačkog programa „Kreativne Evrope” i Evropske agende za kulturu. Projekat obuhvata prevode osam knjiga kratkih priča sa osam različitih evropskih jezika, koje će biti objavljene u štampanom i elektronskom izdanju. Pored toga, odabrane priče četvoro autora iz PK kataloga biće prevedene na engleski, španski, nemački i francuski jezik, s ciljem uspostavljanja kontakata sa evropskim agencijama, izdavačima i širom čitalačkom publikom. Na godišnjem nivou biće objavljene četiri knjige u prevodu na srpski i izabrane priče iz četiri PK zbirke u prevodu na strane jezike. Trebalo bi da ovakva strategija datim delima obezbedi difuzne čitalačke grupe (marginalizovane grupe, adolescenti, mladi i odrasli) i da u čitaocu izazove osećaj zajedništva uprkos pojedinačnim razlikama.

Katalog
projekta

Prevodilački
kutak

Projekat realizovan uz podršku Evropske komisije i agencije EACEA.
Prevodi na srpski

Tomaž Kosmač, Punk is dead

Tomaž Kosmač

Deset godina nakon objavljivanja odlične debitantske knjige Tomaža Kosmača, pripovedač u prvom licu po imenu Kosmo u zbirci kratkih priča Punk is dead već je postao istinski kosmopolita. Kratki, užareni zapisi u vidu anegdota proširili su se zajedno s pripovednim prostorom, koji je dosad uglavnom bio ograničen na Idrijsku kotlinu i njenu neposrednu okolinu. Kosmo odlazi s različitim (anti)junacima na putovanja širom domovine u potrazi za novim uvidima, da bi se vratio na početnu tačku i svedočio o tragikomičnim lekcijama autentično, iskreno, bez ulepšavanja. Ova zbirka poziva čitaoca na zanimljivu vožnju ispunjenu izraženom ironijom, koja dovodi u pitanje izvestan broj utvrđenih društvenih normi.

Hristos Asteriju, Njeno nago telo i druge čudne priče

Hristos Asteriju
fotografija: Zyranna Stoikou

Ova knjiga sadrži deset priča u tradiciji fantastične književnosti sa očiglednim kafkijanskim i borhesovskim elementima. Priče su smeštene negde između stvarnosti i uobrazilje i, uprkos mnogobrojnim uticajima, stil kojim su napisane krajnje je ličan. U svim pričama javljaju se bolni gubici, ali kraj ostaje otvoren i dvosmislen. Porođaj u 11. mesecu trudnoće, pijanista s dvanaest prstiju, mrtav rođak koji se „vraća” kako bi sproveo bolesnog nećaka kroz život, brodolomnik koji odbija da bude spasen, tajanstveni glumac i njegov sufler – neke su od glavnih tema ove knjige, koja je bila nominovana za najbolji književni prvenac u Grčkoj.

Petar Denčev, Priče u prošlom vremenu

Petar Denčev
fotografija: Plamen Mirčev

Knjiga Priče u prošlom vremenu obuhvata šesnaest priča i jednu novelu. Zbirka je za kratko vreme uspela da privuče pažnju savremenih bugarskih kritičara i publike. Književni kritičar Angel G. Angelov kaže da se u ovim rafiniranim tekstovima u prvom planu nalaze likovi i njihova komunikacija – oni komuniciraju bojažljivo i ranjivo, na poetičan, ali i bolan način. Ove priče postavljaju najteže pitanje: od čega je sačinjeno sopstvo? Među temama i motivima dominira percepcija gubitka. Ona je vidljiva u elementima traume, na kojima su zasnovani zapleti. Na taj način ove priče ne samo da potcrtavaju egzistencijalnu perspektivu savremenog čoveka već tragaju za pitanjem kako se ono nacionalno, bugarsko, uklapa u globalno – stavljajući pojedinca u traumatski odnos prema svetskoj tuzi. Ovde usamljenost pojedinca postaje svojevrsni totem modernosti – ona kapsula bez koje njegovo postojanje nije moguće. Toposi oko kojih se odvija radnja raštrkani su kako u konkretnom prostoru – Parizu, Varni, Atini, tako i na zamišljenim teritorijama – u smrti, prošlosti, snu. Ovde pronalazimo fragmentarno rešenje današnjeg velikog problema – atomizacije i načina na koji možemo da uspostavimo vezu s drugima.

Mikolaj Grinberg, Rusvaj

Mikolaj Grinberg
fotografija: Juno

Grinberg je najznačajniji hroničar života Jevreja u Poljskoj posle Holokausta. Njegova dela su odjeknula u poljskom društvu i navela mnoge ljude da mu se obrate i ispričaju sopstvene priče o Jevrejima i nejevrejima, i dalje pod uticajem strašnih dešavanja u poljskoj prošlosti. Rusvaj, njegov književni prvenac, napisan je kao umetnički odgovor na te priče. Knjiga je sačinjena od kratkih monologa, od kojih svaki izgovara drugi lik, dužine oko tri strane. Ti pojedinci su Jevreji, hrišćani, neopredeljeni u pogledu veroispovesti, različitog porekla i društvenog položaja. Svima je život na neki način oblikovan poljskom jevrejskom istorijom – ljudi koji saznaju da su Jevreji tek kad odrastu, Jevreji koji se pitaju da li se više osećaju kao kod kuće u Poljskoj ili Izraelu, obični Poljaci koji se trude da postupe ispravno prema istoriji svoje zemlje, antisemiti ubeđeni da je čitava zbrka ispolitizovana. Naslov knjige jeste reč koja je iz jidiša ušla u poljski jezik i označava metež, halabuku – u suštini, veliki, bučan nered. Grinberg upućuje smeo pogled lišen sentimentalnosti silama koje oblikuju život Jevreja u savremenoj Poljskoj, nudeći moćnu protivtežu nacionalističkim i aistorijskim narativima. Ova knjiga se našla u užem izboru za najbolju knjigu NIKE 2018. godine.

Mari Redone, Silsi

Mari Redone
fotografija: Jacques Sassier © Gallimard

Silsi je priča o oproštaju, priča o prolazu – između dva sveta, dva vremena, dve civilizacije, priča o opkladi: da je moguće da Silsi prekine prokletstvo i da se spase. Glavni likovi stvaraju basne kako bi pronašli smisao u svetu koji nastanjuju. Autorka uspostavlja spekularni odnos između pripovedača i čitaoca, budući da oboje nastoje da protumače dezorijentišući fikcionalni prostor. Na kraju čitaočevi napori usmereni ka tumačenju odražavaju pripovedačeve kao u ogledalu: baš kao što likovi pokušavaju da stvore smislenu basnu kako bi svoj život doveli u red, tako i čitalac mora da izabere središte na kom zasniva svoje tumačenje.

Izvor: Brand, Philippe. (2007). Eccentricity in 'Silsie' (Marie Redonnet). The French Review.

Elvira Navaro, Ostrvo zečeva

Elvira Navaro
fotografija: Rubén Bastida

Neuspešni pronalazač donosi zečeve na ostrvo da bi uništili legla ptica nepoznatog imena. U noćnom polumraku vrsta izumrla pre nekoliko hiljada godina pojavljuje se pred nadvojvodom. Gostima jednog hotela snovi nestaju u čudnoj i nesvesnoj krađi. Duh jedne majke otvara stranicu na „Fejsbuku” i šalje zahtev za prijateljstvo svojoj ćerki. Par pred raskidom obilazi neprijatno konačište. Na obodu grada nestaje deo bulevara.

U ovih jedanaest priča nalazimo čudesne preobražaje koje likovi ne doživljavaju s radošću oslobođenja, nego sa strahom, i nalazimo sklonost ka fantastici i psihološkom užasu. Preovlađuju činioci tajnosti, ali sam taj žanr podrazumeva, kako piše Piglja, jednu vidljivu i jednu skrivenu priču koje ne ocrtavaju samo enigmu teksta, već i motive koji su autorku naveli na pisanje ovih priča. Smeštene su u prostore koje prepoznajemo kao književni univerzum Elvire Navaro: na obode gradova i nas samih, u neizvesnost, identitet i tamne noći duše.

Đerđ Špiro, Usnio sam ti

Đerđ Špiro
fotografija: Márton Merész

Pored epohalnih romana i sjajnih pozorišnih komada, Đerđ Špiro se s vremena na vreme vraća onome što naziva najtežim žanrom, kratkoj priči. Njegove priče su gusti tekstovi čija savršenost potiče od jezgrovitosti i strukturalne preciznosti. Reč je o majstorski izvedenoj kratkoj prozi koja saopštava upravo onoliko informacija koliko odbija da obelodani. Ona oblikuje suštinu. Međutim, u isto vreme, biografska osnova, naglašeno lično prisustvo pojačano uzdržanošću, činjenica da je Špiro i pripovedač i junak određenih priča, čine ovu zbirku pažljivo i vešto sastavljenom. U prilici smo da pratimo život našeg junaka od samog početka: pratimo njegova otkrića, susrete, dogodovštine, patnje. Sam autor kaže: „Dobra priča mora da me udari u glavu dok je čitam i da ostane u meni posle toga, tako da ne mogu da je se otarasim. Da vidim sliku – zapravo, da je pisac vidi dok piše priču, i da se sav naježim kad nekad negde ponovo iskrsne”. Ovde vidimo sliku. I ona nas udara u glavu. To je fatalan udarac. Ostaje u nama.

Piter Hobs, I Could Ride All Day in My Cool Blue Train

Piter Hobs
fotografija: Alison Harris

Reč je o efektno i živopisno zamišljenoj zbirci, sačinjenoj od odeljenih priča koje su prožete zajedničkim temama anksioznosti i dislociranosti, mentalne neuravnoteženosti, i nestabilnim vidovima stvarnosti. Sedam priča predstavljaju snove, numerisane kao u dnevniku; kreću se od bujne muške fantazije o uspešnom udvaranju do strastvenog lamenta nad lepim svetom kao iz snova koji je ugušen lekovima za kontrolu ponašanja. Ovaj gnevni nekadašnji sanjač ustaje protiv „suštinske nemoći kad je reč o mom životu”, što ponavljaju mnogi Hobsovi pripovedači.

Hobsove moći opisivanja su upečatljive i on na nesvakidašnji način uspeva da dočara iskustvo sna. Istražujući udružene napade na mentalnu uravnotežnost u inventivnom nizu nadrealnih, zlokobnih ili uznemirujućih sredina, Hobs održava poriv ka izbavljanju iz nelagodnih ili košmarnih sredina koji je zajednički njegovim likovima, od kojih su mnogi fizički ili mentalno izolovani i često pod lekovima.

Izvori: Independent, The Guardian

Prevodi sa srpskog

Dragana Mokan, Pustite im laganu muziku

Dragana Mokan
Debitantska knjiga priča Dragane Mokan predstavlja ozbiljan incident u savremenoj srpskoj, ali i regionalnoj prozi. Potpuno nesklona da preuzme bilo koji od gotovih narativnih modela, autorka ih menja po potrebi, dekonstruiše postojeće, kreira potpuno nove i nikada ranije viđene. U rasponu od Kafkine kratke proze, preko uticaja visokog ruskog modernizma, Harmsa, sve do utemeljivača i najrelevantnijih promotera žanra kakvi su bili Flaneri O’Konor i Karver, knjiga Pustite im laganu muziku jeste radikalan eksperiment, nepretenciozan, lepršav i beskrajno zabavan, na kontinuiranoj granici zaumnog i začudnog, pa čak i nekih vidova poezije. Već na početku svoje karijere Dragana Mokan pokazuje da bi čitalačka očekivanja, kada je ona u pitanju, mogla i morala da budu beskrajno difuzna i velika.

Miljan Milanović, Produžetak vrste

Miljan Milanović
Miljan Milanović je od autora čiju književnu karijeru obeležava drugi tip profesionalnog opredeljenja, i to na nesumnjivu korist. Budući inženjer robotike, Milanović je u ovoj knjizi priča na stalnim rubovima fantastike, tek da bi pokazao čitaocima kako je svet kakav smo nekada zamišljali vrlo ekspeditivno i neopozivo zauzeo mesto sveta u kom smo donedavno živeli. Produžetak vrste je svojevrsni produžetak različitih rukavaca ozbiljno proučenih savremenih žanrovskih kapaciteta kratke priče, kao i opcija koje pred promišljenijeg autora stavlja manipulacija određenim formulama poznatim iz poetike fantastike. Navedena fantastika Milanoviću nije cilj, već sredstvo za tumačenje sveta sveopšteg otuđenja, beznađa, neretko i nasilja, po kom se kreću depresivni, traumatizovani, ali cinični i logoreični junaci.

Jasna Dimitrijević, Fibonačijev niz

Jasna Dimitrijević
fotografija: Gaby Jongenelen
U srpskoj i regionalnoj književnosti poznata ne samo kao književnica već i kao aktivistkinja, Jasna Dimitrijević u Fibonačijevom nizu pokazuje svoju punu spisateljsku zrelost. Iako nepobitno angažovana, njena poetika nikada ne upada u domen dnevne politike niti pamfleta, već oprezno balansira između teme i interpretacije, insistirajući na namerama i ishodima koji su prevashodno književni. Izvanredna recepcija Fibonačijevog niza pokazuje čitavu jednu čitalačku naklonost prema literaturi koja u prvi tematski plan stavlja manjinske grupe, homofobiju, rasizam, decenijski loše i nepromišljene politike, te mogućnosti pomirenja dojučerašnjih krvnih balkanskih neprijatelja, izričući utemeljenu i hrabru osudu društvu potonulom u gotovo svakom pogledu i smislu.

Miroslav Ćurčić, Smrt u Bašaidu

Miroslav Ćurčić
Prva knjiga jednog od najstarijih debitanata u istoriji srpske književnosti, Smrt u Bašaidu Miroslava Ćurčića, modernizuje ohenrijevski model kratke priče, zanatski izvedene do perfekcionizma, s težištem na finalnim rečenicama kao tačkama preokreta. Po pripovednom svetu Smrti u Bašaidu kreću se simpatični i nepretenciozni gubitnici, usamljenici, čudaci, izvanredno precizno konstituisani i psihološki i situaciono. Uspešno koristeći metaforu tržnog centra kao konzumerističkog pseudoraja, autor smešta sudbine naizgled nevažnih i beznačajnih protagonista u kontekst modernog tragikomičnog košmara. Efektna i nezaboravna, Smrt u Bašaidu jeste i knjiga topline i empatije, jedne emocionalnosti kojoj vek u kom živimo nije naročito sklon, dok se Ćurčić od ma kakve patetike brani upečatljivim i začudnim, često i grotesknim humorom.
The content of this webpage represents the views of the author only and is his/her sole responsibility. The European Commission and the Agency do not accept any responsibility for use that may be made of the information it contains.