Yahoo

Tako je Babićev roman elegična, strahotna poema o neprekinutom ljudskom civilizacijskom padu, kontinuiranom slomu bića nedoraslog svojoj boljoj prirodi. U svojoj suštini postuelbekovski, Yahoo je matičnom jeziku i književnosti potrebniji sad nego ikada ranije, i pored opštosti izrazito pesimističkog stava svojstvene svakom vremenu, Sviftovom koliko i našem.

Srđan Srdić

Bojan Babić je rođen 1977. Do sada je napisao sedam knjiga, dobio nagradu Fonda Borislav Pekić, boravio na nekoliko rezidencijalnih programa za pisce u inostranstvu, ulazio u uže izbore za NIN-ovu i još poneke nagrade, objavljivao priče na engleskom, švedskom, albanskom, islandskom, nemačkom jeziku. Krajem 2016. godine izdavačka kuća Glagoslav objavila je njegovu knjigu Devojčice, budite dobre na engleskom jeziku u prevodu Nataše Miljković. Ne da svojim rečenicama da se opuste.

Šta god da napišem, čini mi se kao šund: mustre za revoluciju – šund; dužničko ropstvo pojedinaca i nacija – šund; digitalni disidenti – šund; propali talenti u malim sredinama – šund... Kad pokušam da te, prvobitne sinopsise popravim, tako što bih im dodao ironije, cinizma, izneverenih očekivanja čitalaca, prstohvat nekorektnosti, mešavinu visokoparnog i infantilizovanog žargona, promišljene anahronizme, onda mi se sve čini kao jedan užasan palimpsest đubreta. Novi sloj šunda kojim sam prekrio onaj prvi, da se ne vidi, i tako podigao lestvicu sopstvenog razočaranja na još viši nivo.

Prvo poglavlje