Knjiga Sam u vodi svojom intrinsičnom angažovanošću podseća na rane zbirke Zvonka Karanovića, na nemački subjektivizam, na određene bit pesnike, ali i na najbolje radove novotalasnih i HC bendova, poput Dead Kennedys, Black Flag, Pere Ubu, Minutemen, ili njihove ovdašnje vršnjake, Šarla akrobatu. Jetki i direktni, stihovi Uroša Bojanovića udaraju pravo u stomak, ne prave kompromise i spremni su na sve. Upravo to ih i čini poezijom par excellence.

Vladimir Arsenić

Uroš Bojanović rođen je 1991. u Tesliću (BiH).

Objavio je dve zbirke pesama: Ja ne mogu ništa (2007) i Iz druge sobe (2011).

Takođe je objavljivao i u književnim časopisima: Polja, Tema, Zarez, Agon, Knjigomat, Kritična masa, Afirmator, BKG, Ars, Libartes i Strane.

Zastupljen u antologiji Meko tkivo: izbor iz nove poezije regiona.

Živi i stvara u Tesliću.

Prvih pet pesama

U Beogradu,
Za deset hiljada dinara,
Pravoslavni taksista je pristao
Da me vozi cijelu noć

Od Bulevara, pa najdalje
Bio sam stvarno jadan

Umetnost Đure Đukanova je drastična provokacija. I kad je smešna, u beznadnim ekscesima njenih raspojasanih protagonista, i kad je elegična, a globalno jeste, ona iz sebe isključuje poverenje u bilo šta osim stravične katastrofe jezika. A od takve katastrofe ne može nas sačuvati niko, pa ni Đurin Sveti Sisoja.

Srđan Srdić

Đura Đukanov (1956-2000) bio je srpski pripovedač i dramski pisac. Kao rođeni Mokrinčanin, jedan je od najznačajnijih predstavnika banatske proze dvadesetog veka. Pored Mokrina, živeo je u Vršcu i Novom Sadu.

Znamo se od malih nogu. Dineri smo, parija. Zajedno se kupali u Đukošinsku baru, muljom se mazali i, golišavi i ukaljužani, iskakali iz vode, pokazivali devojčicama kitu. Merili čija je najduža. Moja, čija bi. Ja mislim! Vrapce, kumrije, čvorkove sas gumpuškom, ciljali. Laste, makar da smo znali da su one korisne ptice jer tamanu muve, komarce i druge insekte. Nismo se gadili na nedosisane bombone, popine pogače, kerećije grožđe... [pdf]

Priče Berija Kalahana izvesno neće ostaviti čitaoce ravnodušnim. U što manje njih se prepoznaju, tim bolje. Prefinjena surovost kojom odišu samo potvrđuje njihovu suštinski oksimorosnku prirodu. One na najlirskiji mogući način progovaraju o ljudskim slabostima i o nemogućnosti zajedništva.

Vladimir Arsenić

Beri Kalahan, rođen 1937. godine, poznati je kanadski romanopisac, pesnik i pripovedač. Uvršten je u sve vodeće antologije kanadske književnosti. Tokom sedamdesetih godina bio je ratni izveštač s Bliskog istoka i iz Afrike. Sredinom iste decenije osnovao je časopis Egzajl koji i dalje izlazi. Radi kao profesor emeritus na Univerzitetu Jork u Torontu.

Prva priča: [pdf]

Arvanitasov tekst, posebno u delu koji je obeležen meditativnim svojstvom, ne zalazi u celovito insistiranje na antropološkom pesimizmu. On je pre sazdan na premisama ljudske dobrote, čak i naivnosti, krajnje nesvakidašnje u vremenu koje je i skepsa napustila. To bi mogao da bude čist dobitak od vredne i uspele književnosti.

Srđan Srdić

Joanis Arvanitas je pisac, izdavač, novinar, uporan u afirmaciji crnogorske multikulturalnosti. Balkan doživljava kao zonu tolerancije i mirne koegzistencije.

Prva priča: [pdf]

U Izohipsama ne postoje odricanja i kompromisi. Reč je o veličanstvenom eksperimentu koji, kao i svaki, unapred računa s pedeset posto šanse da uspe. To je odlična prognoza.

Vladimir Arsenić

Denis Čokić rođen je 1975. godine u Sisku.

Živi u Vinči.

Piše kratke priče.

Premalo je biciklističkih staza u ovom gradu, čulo se s razglasa, dok sam žvakao drugi zalogaj pljeskavice. Prilozi nisu cureli; gospođa je bila pažljiva, ili jednostavno štedljiva, ili tek gospođica, teško je reći. Tucanom paprikom crtala je spiralu. Retko primećujemo osobe veće od nas, reče prolaznik. Ne gledamo ih s pažnjom.

Prva priča: [pdf]

Opasno je previše praštati. Mora da postoje stvari koje nikada ne mogu da se oproste....

Moris Dži

Istančana karakterizacija, svagda s dozom ironije, uz spasonosni humor i brigu za najsitnije detalje, zaslužna je za niz upečatljivih likova koji, sa svim svojim manama i osobenostima temperamenta, neodoljivo podsećaju na zabrinjavajuće nemali broj ljudi iz našeg stvarnog okruženja. Uprkos prisustvu neprijatnih i nasilnih prizora, priče Morisa Džija nisu agresivne na način koji bi izazvao nelagodu kod čitalaca, zahvaljujući blagosti i suptilnosti izraza.

Nataša Miljković

Moris Dži (Maurice Gee) je napisao više od trideset romana za odrasle i decu, kao i ovu zbirku priča, a takođe je pisao za film i televiziju. Osvojio je mnoge nagrade u svojoj domovini Novom Zelandu, a za svoj najpoznatiji roman Plumb dobio je memorijalnu nagradu „Džejms Tejt Blek” u Ujedinjenom Kraljevstvu. Živi sa suprugom Margaretom u gradu Nelson na novozelandskom Južnom ostrvu. Ima dve ćerke i sina.

Na užareni drugi dan Božića Fil Velč je došao na zapuštenu farmu. Kad se sagnuo da pronađe ime na poštanskom sandučetu, prašina koju je podigao službeni automobil zakovitlala se pred njegovim očima. Ali sanduče je bilo sivo i bez imena. Nagrizeno suncem, čučalo je na stubu ograde u smežuranoj, pomirljivoj bespomoćnosti, i otkrivalo redove zarđalih eksera. Fil ga je srdačno lupio. Ova mu je farma bila poznata već šest godina. Sanduče je bilo isto. To je značilo da će i većina drugih stvari biti ista, naročito njegovi ujak i ujna. Neće imati čime da se bavi za vreme ovog odmora... [pdf]