Andrija Matić izbegao je stereotipe. Njegov junak oseća sve ono što vam nijedan turista o Istanbulu neće reći. Njegovu skupoću u odnosu na prosečnu tursku platu koju on zarađuje, njegovu hladnoću u odnosu na druge turske gradove koji su znatno južnije i samim tim topliji, njegovu ogromnost u negativnom smislu – mi se svi fasciniramo brojevima, ali biti sam među petnaest miliona ljudi nije lako, štaviše ume da bude prilično teško.

Vladimir Arsenić

Andrija Matić (1978) rođen je u Kragujevcu. Doktorirao je englesku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je romane Burnout (2015), Pomračenje u pet slika (2013), Šaht (2009) i Nestanak Zdenka Kuprešanina (2006), zbirku priča Muzej savremene umetnosti (2010) i studiju T. S. Eliot: pesnik, kritičar, dramski pisac (2007). Živi na jugu Tajlanda

Istanbul za mene više nije bio tako zastrašujući i haotičan kao u početku.

Prvo poglavlje

Otud je Yugoslav najpre elegična poema o zajedničkom vremena koje je junakinja provela sa ocem, s posebnim naglaskom na vremenu provedenom u ubijenoj Jugoslaviji.

Srđan Srdić

Ana Vučković (udato Denčić) rođena je 16. novembra 1984. godine u Beogradu. Završila je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a zatim i master-studije filmologije na istom fakultetu.
Novinarka je Radio Beograda 2 i kolumnistkinja Siti Magazina (City Magazine). Objavljene su joj četiri knjige: Epoha lipsa juče (2003), Lust 'n' Dust (2004), Plišani soliter (2007) i Surfing Serbia (2012).
Njene priče su objavljene u zbirkamapriča grupe autora Krik! i Kraljica Lir i njena deca (2017), a pesme u 33. broju Rukopisa, zbornika poezije i kratke proze mladih s prostora bivše Jugoslavije (2010).

Daj mi Jugoslaviju, gde je bilo i posla i zabave, i gde smo sve mogli, daj da ne liči na život.

Smrt / Kiša

Šta ovo društvo koje je Daša napustila, nagriženo političkom korektnošću, opterećeno gotovo policijskim proveravanjem svačije pravovernosti u ispovedanju određenog –izma, može da ima od Daše? Policiju i političku korektnost ona svakako nije simpatisala – o tome svedoči svaki redak njenog dela. Posle Daše, ostaje njena odlična književnost, u kojoj se uživa čak i kada su teme mučne, a sa godinama sve su mučnije. Ostaje takođe šansa da se od nje naučimo jedinoj pravovernosti koja ima vrednost bez obzira na vreme i mesto, doslednom ispovedanju pobune protiv svakog i svakovrsnog tlačenja, protiv nehumanosti.

Dunja Ilić

Daša Drndić rođena je u Zagrebu 1946. godine. Preminula je 2018. Studirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao Fulbrightova stipendistkinja magistrirala je na Southern Illionois University, a potom i studirala na Case Western Reserve University. Radila je kao urednica u izdavačkoj kući „Vuk Karadžić“, kao profesorica engleskog jezika na Narodnom univerzitetu „Đuro Salaj“ i urednica-dramaturškinja na Radio-televiziji Beograd. Doktorirala je na Sveučulištu u Rijeci, gdje je na Odseku za anglistiku predavala modernu britansku književnost i kreativno pisanje. Objavljivala je prozu, književnu kritiku, analitičke radove i prevode u časopisima i književnim listovima te igrane i dokumentarne radiodrame.

Dosad objavljena prozna dela: Put do subote, 1982; Kamen s neba, 1984; Marija Częstohowska još uvijek roni suze ili Umiranje u Torontu, 1997; Canzone di guerra, 1998; Totenwnade, 2000; Doppelgänger, 2002; Leica format, 2003; After Eight, 2005; Feministički rukopis ili politička parabola, 2006; Sonnenschein, 2007; April u Berlinu, 2009; Belladonna, 2012. i EEG, 2016.

Nisam istraživala dalje jer, sav taj fašizam, taj nacionalizam, ta ksenofobija, sve te desnice, jučer i danas, sve to ista je kaca govana. Bila i ostat će.

Pioniri maleni

Rečju, ovo je radikalno neoavangardna poezija koja je svesna da nastaje u dvadeset prvom veku.

Vladimir Arsenić

Jana Radičević rođena je 1997. u Podgorici. Studentkinja je Njemačkog jezika i književnosti. Aktivni je član Foruma mladih pisaca koji se od 2015. okuplja u KIC-u Budo Tomović. Osvojila je drugu nagradu na konkursu Ulaznica (2017) za ciklus pjesama Megalodon Lantimos, a finalistkinja je i nekoliko regionalnih književnih festivala. Poezija joj je objavljena u regionalnim časopisima, zbornicima i na portalima.

jednog podneva
neko je uzeo tijelo
isjeckao ga na najsitnije komade
stvorio je sterilno i neaktivno

Dve pesme

Čuveni boks-meč – ples u ringu do pobede ili poraza – centralna je tačka u romanu, tačka od koje sve kreće ili u kojoj se pak završava. Mada ovo nije priča o boksu, analogija između života i boks-meča, a potom i plesnog maratona, presudna je za njegovo tumačenje.

Dunja Ilić

Miroslav Ćurčić je rođen 1966. u Beogradu. Autor je zbirke priča Smrt u Bašaidu, koja je naišla na pozitivan odjek kod čitalaca i književne kritike. Pored pomenute zbirke, priče su mu objavljivane u mnogim književnim časopisima u zemlji i inostranstvu, kao i u raznim domaći zbornicima kratkih priča. Prevođen je na albanski i rumunski jezik. I šampioni umiru, zar ne njegov je prvi roman. Živi i radi u Zemunu.

Život režira bolje i od Almodovara.

Prvo poglavlje

Trokijev Mladi Adam vredi onoliko koliko ključeva za otvaranje njegovog krajnjeg smisla možemo da iznađemo, a njih je dovoljno da bismo knjigu kvalifikovali kao relevantnu za nova čitanja.

Srđan Srdić

Aleksander Troki je rođen u Glazgovu 1925. godine. Nakon prve godine studija odazvao se vojnom pozivu i pristupio Kraljevskoj mornarici. Tri godine kasnije vratio se da završi studije, putovao po Evropi i nastanio se u Parizu, gde je uređivao avangardni književni časopis Merlin. Kontroverzni izdavač Olimpija pres objavio je 1954. prvu verziju njegovog romana Mladi Adam i upravo tada Troki postaje heroinski zavisnik. Zatim se preselio u SAD, najpre u Njujork, gde je radio na jednoj barži, a potom u Kaliforniju, stecište zajednice bitnika. U tom periodu napisao je svoju verovatno najpoznatiju knjigu, roman Kainova knjiga (1961). Šezdesetih godina se preselio u London, gde je sve manje pisao, i tamo ostao do smrti 1984.

Dostizala je ekstazu kroz stravu i više puta je kazala – čak i da je time prosto podlegala svojoj sklonosti prema melodrami – kako oseća da će na taj način umreti, da će je voda iznenaditi u seksu. Nije u potpunosti pogrešila.

Prvo poglavlje