Tekst kao da pita: „Šta je tvoj svet, šta čini tvoj život?“ Nisam siguran da postoji odgovor.

Vladimir Arsenić

Srđan Srdić autor je tri romana (Mrtvo polje, Satori i Srebrna magla pada), dve knjige priča (Espirando i Sagorevanja), i knjige eseja (Zapisi iz čitanja).

Dobitnik je književnih priznanja: Laza Lazarević, Biljana Jovanović, Edo Budiša, kao i stipendije iz Fonda Borislav Pekić.

Srdićeve knjige prevedene su na nekoliko evropskih jezika.

Na kraju su stihovi. Čista poezija.

Miljan Milanović svojim sjajnim pripovedanjem pokazuje da za nas ima nade. A ja mogu da dodam da njegova knjiga pokazuje da ima nade i za savremenu postjugolovesku književnost koja se konačno bavi stvarima koje će se razumeti i mnogo šire od brdovitog Balkana. A to ni u kom slučaju nije malo, štaviše

Vladimir Arsenić

Miljan Milanović rođen je 1982. godine u Zaječaru. Fasciniran istraživanjem u oblasti veštačke inteligencije i kreativnošću mašina. Više se ne bavi muzikom. Jedri i spravlja destilate vrhunskog kvaliteta. Objavio je zbirku priča Bending (2010). Povremeno objavljuje po književnim časopisima.

Evo leži mirna. Zumira iskrivljenu sliku stvarnosti u metalnoj pozadini ugašenog reflektora. Ne nada se ničemu. Ne očekuje ništa.

Plišani ježevi ne bodu

Ribe u bunaru su svedočanstvo o tome kako jedan grad na uverljiv način postaje književni univerzum beskrajnih značenja.

Vladimir Arsenić

Refik Ličina rođen je 1956. godine u Radmancima ( C. Gora) a od 1994. živi u Lundu (Švedska). Piše poeziju, prozu, prevodi sa švedskog.

Objavio knjige poezije: Poznavanje prirode (1970), Pčele (1983), Prigodne prisile (2009), Knjigovezačka ulica (2009) i nekoliko knjiga kratke proze Staklenici (2004), Strah od behara (2013), Ulični budilnici (2017), Dalge (2018.)

Na švedskom jeziku objavio je izbor poezije Predikan för Eurydike (Pridika za Euridiku, 2009) i izbor novela När nyponrosor mognar (Kad šipurci dozrijevaju, 2013).

Prevodi: Prisluškivanja, Bengta Emila Johnsona, 2010 (nagrada za najbolje prijevod na Međunarodnom sajmu učila i knjiga u Sarajevu, 2011. godine), Antologija moderne švedske poezije, OKF, Cetinje i Izabrane pjesme Magnusa Wiliam-Olssona (2014), Put u središte zemlje i druge pjesme, Larsa Gustafssona, 2016, Izabrane pjesme Tomasa Tranströmera, 2018.

Dobitnik je Goranove (1979) i Brankove nagrade (1980), Klas De Vildes stipendium, za 2016.

Umro je lani, nešto malo iza Riza. Hame mu je bio na dženazi, a ja nisam. Pala mu je takva kiša, kaže Hame, jedva su ga ukopali. Ko da smo ga, kaže, u bunar bacili.

Zemanci / Rukavice

Mareov roman nije priča o potonuću, on jeste potonuće kao takvo, potonuće koje je moguće dodirnuti, udahnuti, jedna hiperintenzivna razbrajalica, deklamacija iz ravni u kojoj svest nije kadra da registruje bilo šta mimo pseudofilozofskih formula oneobičenih i deformisanih do najopresivnije poezije.

Srđan Srdić

Žilijen Mare je rođen 1978. godine u Švajcarskoj. Autor je romana Sve po starom (2011) i Nameštaj (2014), objavljenih u izdavačkoj kući Žoze Korti (José Corti). Trenutno živi u Ženevi.

Neophodno je da se na kraju tunela nalaze svetlost i nebo, ili mesec da ga dohvatim, na kraju voleo bih da tamo bude par ruku da me zagrli, ili lice da mi se osmehne, ili ti da me utešiš.

Novi Jovanovićev antiheroj je za priličan broj nijansi introvertniji, rafiniraniji, suptilniji i nepoverljiviji, ranjiviji od svog prethodnika, mada je i on ispao pravo ispod Jovanovićevog šinjela. Ovo bi bio zreliji, uravnoteženiji pripovedač Nemanja Jovanović, tiši, svedeniji, svestan da dođe vreme kad mora da se ćuti, tačnije, prećuti. Ovo bi bila knjiga u kojoj Jovanović potvrđuje svoj pripovedački nerv i talenat. Uspešno položeni ispit autorske zrelosti.

Srđan Srdić

Nemanja Jovanović je rođen 1974. godine u Čalku. Njegov prvi roman Milka zbogom, vidimo se sutra našao se među šest najboljih romana za 2016. godinu po izboru Kulturnog dodatka Politike. Rudi je njegov drugi roman.

Noć je bila moh saučesnik. Imala je drugu gravitaciju i pravila. Nudila je rešenja koja u praksi nisu funkcionisala. Bila je uzaludna, ali magična.

194

U svojoj drugoj knjizi Haštad jeste odmakao. To je svakako isti autor, nema sumnje, ali stabilniji u namerama, s manje izraženom željom da sablazni i uznemiri čitaoce po svaku cenu, nešto povučeniji i diskretniji, tiši. Tako, tiši. Precizan, odmeren, duhovit, šarmantan, čak i kad zadire u najintenzivnije ljudske traume.

Srđan Srdić

Juhan Haštad (Johan Harstad), rođen 10. februara 1979. u Stavangeru, norveški je romanopisac, pripovedač, dramaturg i grafički dizanjer koji živi i radi u Oslu. Debitovao je kao dvadesetdvogodišnjak 2001. godine zbirkom kratkih proznih tekstova Nadalje ćeš samo stariti, a 2002. je objavio zbirku kratkih priča Ambulanta kola. Njegov prvi roman, Baz Aldrin, gde si nestao u svoj ovoj zbrci? objavljen 2005. u Norveškoj, preveden je na više od deset jezika. Haštad je tokom 2009. bio angažovan kao prvi dramturg-rezident Norveškog narodnog pozorišta u njegovoj istoriji. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja.

Kad bi se svi usamljeni ljudi poređali jedni pored drugih, bilo bi ih toliko da bi nekoliko puta mogli da obaviju Zemlju.

194