Tako je Babićev roman elegična, strahotna poema o neprekinutom ljudskom civilizacijskom padu, kontinuiranom slomu bića nedoraslog svojoj boljoj prirodi. U svojoj suštini postuelbekovski, Yahoo je matičnom jeziku i književnosti potrebniji sad nego ikada ranije, i pored opštosti izrazito pesimističkog stava svojstvene svakom vremenu, Sviftovom koliko i našem.

Srđan Srdić

Bojan Babić je rođen 1977. Do sada je napisao sedam knjiga, dobio nagradu Fonda Borislav Pekić, boravio na nekoliko rezidencijalnih programa za pisce u inostranstvu, ulazio u uže izbore za NIN-ovu i još poneke nagrade, objavljivao priče na engleskom, švedskom, albanskom, islandskom, nemačkom jeziku. Krajem 2016. godine izdavačka kuća Glagoslav objavila je njegovu knjigu Devojčice, budite dobre na engleskom jeziku u prevodu Nataše Miljković. Ne da svojim rečenicama da se opuste.

Šta god da napišem, čini mi se kao šund: mustre za revoluciju – šund; dužničko ropstvo pojedinaca i nacija – šund; digitalni disidenti – šund; propali talenti u malim sredinama – šund... Kad pokušam da te, prvobitne sinopsise popravim, tako što bih im dodao ironije, cinizma, izneverenih očekivanja čitalaca, prstohvat nekorektnosti, mešavinu visokoparnog i infantilizovanog žargona, promišljene anahronizme, onda mi se sve čini kao jedan užasan palimpsest đubreta. Novi sloj šunda kojim sam prekrio onaj prvi, da se ne vidi, i tako podigao lestvicu sopstvenog razočaranja na još viši nivo.

Prvo poglavlje

Vladimir Bulatović je nakon sofisticirane karverovske zbirke pripovedaka Elvira je sanjala u potpunosti zaokrenuo svoju poetiku i pošao u radikalnu krajnost narativa, nehajno zabacivši zavežljaj svoje tekstualne pojavnosti preko ramena. Čitaoci se mogu naći u čudu tek kad shvate koliko je ovaj odlazak moćno izveden, suvereno i samosvojno – toliko da je njime zacementirao svoje mesto u ovdašnjoj literaturi.

Vladimir Arsenić

Vladimir Bulatović je rođen 1979. godine. Kratke priče su mu prevođene na engleski, nemački i mađarski jezik. Knjigu kratkih prića Elvira je sanjala (2015), objavila je izdavačka kuća Književna Radionica Rašić. Kaplarovo igralište je njegov prvi roman.

Napravio sam eksperiment. Sklopio sam kapke i zamislio nastup kao niz povezanih slika: snop binskog svetla progoreva obraz, a znoj s lica se rastače u boju žabine kože; dinamika tužnog pobednika vodi prema kadenci crvljivih jabuka i tetkine kose umašćene ricinusovim uljem. Dok kršim prste otežalim dirkama gvozdenog ukusa, jačanje pažnje je potpomognuto dubokom škripom masivnih podrumskih vrata. Natkrivena poklopcem, kao u nekom šatoru, potpuno naga, raširenih nogu, međunožja prekrivenog notnim tekstom, Dušica pritiska petama čekiće i drži ih zaglavljenim uz žice. Jutro pred koncert otkazao sam nastup zbog izmišljene migrene.

Prvo poglavlje

Književnost ima tu privilegiju da joj polazi za rukom da, posredstvom satire u ovom slučaju, raskrinka i ogoli stvari, a da pri tom, uprkos svojstvenoj fikcionalnosti, ne predstavlja bulezgariju.

Nataša Srdić

Vil Self je autor većeg broja fikcionalnih i nefikcionalnih tekstova, uključujući roman Umbrella, koji se našao u užem izboru za Bukerovu nagradu. Živi u Londonu.

Jer, na kraju krajeva, pod kapom nebeskom nema ničeg goreg od otkrića da si ispao budala.

Uvertira

U svojoj debitantskoj knjizi priča, knjizi debitantskoj inače, ne bavi se ratovima, Jugoslavijom, ne tematizuje tranziciju i posttranziciju, već se bavi univerzalnim. I ženama. Ona piše novim ženskim pismom.

Srđan Srdić

Ana Šnabl (1985, Slovenija) na početku je književne karijere. U novembru 2017. godine njena prva knjiga je dobila nagradu za najbolju debitanstsku knjigu. Trenutno radi na romanu koji se dešava kasnih 80-ih u Sloveniji. Na doktorskim je studijama filozofije, njena će se teza baviti mogućnostima feminističke autobiografije – kako se nada. Radila je kao novinar, u čemu nikad nije bila dobra, ali je mnogo naučila i sada radi kao urednik Evropskog pregleda poezije, knjiga i kulture. Ponekad vodi književne događaje i piše kritike i kolumne za slovenačke medije. Živi u malom gradu na severu Slovenije.

Mala se ponašala kao kad bi joj u genski zapis kanuli kristalčić metamfetamina, dve kapljice LSD-a, četvrt grama kokaina i bajatu salatu od kelja.

Prva priča: Trittico

I tako, brza i bez težine koja se oseća odmah, kao napor, kao nešto hrapavo na tkivu teksta, vesela tamo gde želi da bude vesela, pomerena tamo gde je sita svake ljudske i jezičke logike, knjiga 25 centi Mari-Šantal Garijepi predstavlja istinsku radost. Nesnosnu radost, govori autorka o radosti montrealske žirafe, a zapravo o jeziku koji se zavlači na svako mesto, najčešće tamo gde mu nije mesto. Pravo mesto za pravu književnost.

Srđan Srdić

Mari-Šantal Garijepi je objavila više od jedanaest naslova i sarađivala na brojnim zbirkama od trenutka kada je pre deset godina postala dobitnica nagrade „Žozef S. Stofer” („Joseph S. Stauffer”), kojom se nagrađuje izuzetnost u Kanadi. Rođena u Kvebeku, u Montrealu, 1975. godine, M. Š. G. ne pridaje, međutim, veliki značaj geografiji u svojim romanima, jer su joj draži različiti izmišljeni svetovi, muzikalnost i ozbiljne teme. Razvila je nedavno tihu strast za fleš fikšnom. Mari-Šantal Garijepi je, takođe, književna direktorka, bivša artistkinja na trapezu i majka dvoje dece.

Las Vegas. I tačka.

Prva priča: Roza i Bili

Čep nalikuje maskoti književne večeri, večito pijanom knjiškom moljcu, koji Džonu Banvilu na scenu baca maramicu radi prerušavanja, a u susretu s Margaret Atvud rve se s nepostojećim pticama grabljivicama.

Daliborka Laudanović Ivašković

Pol Juen je rođen i odrastao na Novom Zelandu, a sada živi u Londonu. Fransis Čep: Kako da pisac nastupa u javnosti bila je knjiga godine u Gardijanu, Nju stejtsmenu, Ajriš tajmsu, časopisu Big išju, Nju Ziland liseneru, kao i u australijskom Nju dejliju. Objavljena je u Ujedinjenom kraljevstvu, Australiji i Nemačkoj. Sandej tajms je opisuje kao: „Inspirativno štivo. Briljantna, otkačeno novo komičko stvaralaštvo”, a Nju stejtsmen ju je nazvao „modernim komičkim remek delom”.

Spisateljski poziv nije ono što bio nekada.

Prvo poglavlje: Deca ponoći, Salman Rušdi