PARTIZANSKA KNJIGA

// VEROVATI / ČITATI / BORITI SE //

// VEROVATI / ČITATI / BORITI SE //

Spisak autora / autorki
Spisak autora / autorki

ediciji

po imenu

prodaja
EN

Stig Mas Andešen / Stig Mass Andersen

Stig Mas Andešen
Stig Mas Andešen je pisac, muzičar i novinar. Pošto je započeo karijeru kao tekstopisac, pokušava da obogati svoj književni izraz muzičkim prizvukom. Uz to što se knjiga zove Bipolar Superstar, to je i naziv njegovog benda i alter ega. Dijagnostikovan mu je bipolarni poremećaj i iz toga crpi iskustva kad piše tekstove ili muziku.
U izdanju Partizanske knjige: Bipolar superstar.


Giljermo Arijaga / Guillermo Arriaga

Giljermo Arijaga

Giljermo Arijaga (Sijudad Meksiko, 1958) meksički je scenarista i pisac. Autor je četiri romana (Eskadron Giljotina, Sladak miris smrti, Bufalo noći i Divljak), kao i jedne zbirke priča (Retorno 201). Arijagina proza prevedena je na veliki broj svetskih jezika.

Arijaga ne radi adaptacije svoje proze za film, niti piše po narudžbini. Napisao je scenarija za filmove Pseća ljubav, 21 gram, Tri sahrane Melkijadesa Estrade („Zlatna palma” za najbolji scenario na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu 2005), Vavilon (nominacija za „Oskara” u kategoriji najbolji scenario 2007), Bufalo noći i Dolina u plamenu.

U izdanju Partizanske knjige: Retorno 201.



Joanis Arvanitas / Jovan Nikolaidis

Joanis Arvanitas

Pisac, izdavač, novinar, uporan u afirmaciji crnogorske multikulturalnosti. Balkan doživljava kao zonu tolerancije i mirne koegzistencije. Osnivač prvih novina na albanskom jeziku u Crnoj Gori – Kronika. Osnivač i dugogodišnji urednik časopisa za kulturu PLIMAplus. Osnivač ogranka Matice crnogorske u Ulcinju. Član Crnogorskog društva nezavisnih književnika (CDNK).

Neka od objavljenih dela: Valdinos 33, roman; Ulcinjska pisma, eseji; Crnogorska krivica, politički eseji, Valdinos, priče. Čapuri, pesme, Budim se sa tuđinom u sebi, pesme; Montenegro i/ili Crna Gora, eseji; Monahos, esej; Raznosači kostiju, eseji; Kosa mu je blistala, modra, svilenkasta, priče.

U izdanju Partizanske knjige: Starac u zalivu.

Hristos Asteriju / Christos Asteriou

Hristos Asteriju
Hristos Asteriju je rođen u Atini 1971. godine. Studirao je nemačku i savremenu grčku književnost na univerzitetima u Atini, Vircburgu i Berlinu. Bio je šef katedre za germanistiku u Evropskom centru za književno prevođenje, a kasnije je radio kao investicioni konsultant u jednoj velikoj grčkoj banci. Dobitnik je književne stipendije Berlinske akademije umetnosti (2013), Fulbrajtove stipendije (2015) i književne stipendije Senata Berlina (2020). Objavio je tri romana i zbirku kratkih priča i preveo nekoliko knjiga s nemačkog. Od 2016. godine radi kao koscenarista i istraživač na dokumentarcu Queen of the Deuce (Exile Films / Storyline Entertainment). Trenutno predaje na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.
U izdanju Partizanske knjige: Njeno nago telo i druge priče.

Bernardo Aćaga / Bernardo Atxaga

Bernardo Aćaga
prava: Šabijer Idoate

Bernardo Aćaga (Asteasu, Baskija, 1951) smatra se vrhunskim predstavnikom baskijske proze.

Njegova prva zbirka priča Obabakoak (1988), tačnije rečeno hibridna forma između romana i zbirke priča, ovenčana je Nacionalnom nagradom za prozu 1989; po motivima nekoliko priča ubrzo je snimljen i film Put za Obabu (Obaba, 2005) u režiji Monća Armendarisa.

Potom su usledili romani Usamljeni čovek (1994), Nacionalna nagrada kritike za prozu na baskijskom; Boje neba (1996); Harmonikašev sin (2003), Nagrada kritike 2003, italijanska nagrada „Grincane Kavur” 2008, po kojem je reditelj Fernando Bernues snimio istoimeni film i uradio pozorišnu predstavu; Sedam kuća u Francuskoj, finalista za Nagradu za stranu fikciju časopisa Independent 2012, finalista za nagradu „Oksford Vajdenfeld” za prevod 2012; Dani u Nevadi (2014), nagrada „Euskadi”; najnoviji roman Kuće i grobnice objavljen je 2020. godine. Godine 2017. dobio je Međunarodnu nagradu „Liber Press” za književnost, a 2019. Nacionalnu nagradu za špansku književnost, obe za celokupno književno stvaralaštvo. Piše i poeziju, drame, eseje, priče. Za poeziju je 2003. dobio nagradu „Čezare Paveze”. Njegova dela prevedena su na trideset dva jezika.

Član je Kraljevske akademije za baskijski jezik.

U izdanju Partizanske knjige: Dani u Nevadi.

Bojan Babić

Bojan Babić
Bojan Babić je rođen 1977.
Do sada je napisao osam knjiga poezije i proze. Nagrađen je stipendijom Fonda Borislav Pekić
Njegove knjige prevođene su na engleski, makedonski, kazaški Odrastao je u Mladenovcu.
Živi i radi u Zemunu.
U izdanju Partizanske knjige: Yahoo, Kako se jede nar,


Uroš Bojanović

Uroš Bojanović

Uroš Bojanović je rođen 1991. u Tesliću (BiH).

Objavio je dve zbirke pesama: Ja ne mogu ništa (2007) i Iz druge sobe (2011).

Takođe objavljivao i u književnim časopisima: Polja, Tema, Zarez, Agon, Knjigomat, Kritična masa, Afirmator, BKG, Ars, Libartes i Strane.

Zastupljen u antologiji Meko tkivo: izbor iz nove poezije regiona.

Živi i stvara u Tesliću.

U izdanju Partizanske knjige: Sam u vodi.


Stefan Bošković

Stefan Bošković

Stefan Bošković je rođen 15. 2. 1983. godine u Podgorici. 2010. godine. Diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju.

Objavio roman Šamaranje koji je nagrađen na konkursu za Najbolji neobjavljeni roman u Crnoj Gori. Kratke priče i drame objavljenje su u nekoliko časopisa i antologija. Priče su mu prevedene na engleski, ruski i slovenački jezik.

Koscenarista dugometražnog filma Ispod mosta, na travi, među stijenama, 2016.

Scenarista kratkog igranog filma Umir krvi u režiji Senada Šahmanovića, 2014.

Scenarista dokumentarnih filmova Dado Đurić, 2012. Žive oči, 2014. Vice Verse, 2015.

Izvođeni dramski tekstovi U ljubavnom trouglu, Komad i Galeb.

U izdanju Partizanske knjige: Transparentne životinje.

Dimitrije Bukvić

Dimitrije Bukvić
Dimitrije Bukvić (Beograd, 1985) je sociolog i novinar Politike. Kratke priče objavljivao je u časopisima i zbornicima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Pobednik je festivala za mlade pisce Srpsko pero (Jagodina, 2013), te konkursa za kratku priču Narodne biblioteke Bor (2013) i Miodrag Borisavljević (Apatin, 2014). U koautorstvu s Dragoljubom B. Đorđevićem objavio je knjigu Kafanološki astal/Karirani stolnjak (2014). Za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) pisao je o problemima kulturne politike u regionu. Naučne radove objavljivao u stručnim časopisima u Srbiji i Crnoj Gori.
U izdanju Partizanske knjige: Svaka dobija.


Vladimir Bulatović

Vladimir Bulatović
Vladimir Bulatović rođen je u Beogradu 1979. godine. Objavio je knjige priča: Duhovi satire (Presing, 2013) i Elvira je sanjala (Književna Radionica Rašić, 2015). Radi kao nastavnik solo pevanja u muzičkoj školi.
U izdanju Partizanske knjige: Kaplarovo igralište, Grandž,


Ivana Bulatović

Ivana Bulatović

Ivana Bulatović je diplomirala na FDU, 1999. Zbirku Ruska i druge priče, objavila je u Nolitovom izdanju 2009. Objavljivala je priče u Koracima, Poljima, Sarajevskim sveskama, Gradini.
Živi u Beogradu.

U izdanju Partizanske knjige: Praćerka.

Behruz Bučani / Behrouz Boochani

Behruz Bučani
prava: Hoda Afshar, CC BY-SA 4.0, via Wikimedia Commons

Behruz Bučani (23. juli 1983, Ilam, Iran), kurdsko­iranski novinar, pisac, filmski producent i borac za ljudska prava i prava izbeglica. S magistraturom iz oblasti političkih nauka, političke geografije i geopolitike, osnovao je i uređivao društve­ no­politički list Werya (kurdski: informisan, uman, mudar), koji je promovisao kurdski jezik, kulturu i politiku, zbog čega se našao na meti iranskih vlasti. Nakon što je februara 2013. godine Iranska revolucionarna garda upala u prostorije časo­pisa i uhapsila njegove saradnike, Bučani napušta Iran i pre­bacuje se u Indoneziju. Tokom četvoromesečnog boravka u Indoneziji, dva puta pokušava da brodom dođe do Australije. Prvi pokušaj završava se brodolomom, a drugi izgnanstvom na ostrvo Manus, malu pokrajinu u Papui Novoj Gvineji, gde je u saradnji sa vladom Papue Nove Gvineje australijska vlada kao deo takozvanog Pacifičkog rešenja otvorila Regionalni centar za procesuiranje azilanata. Bučani ostaje pritvoren na Manusu od avgusta 2013. do novembra 2019. godine, kada dobija jednomesečnu novozelandsku vizu kako bi govorio na književnom festivalu. Na Novom Zelandu je naredne godine dobio status izbeglice sa mogućnošću da podnese zahtev za stalno boravište.

Bučani redovno piše za Gardijan (The Guardian), a objavlju­je i u Subotnjem listu (The Saturday Paper), Hafington postu (Huffington Post), Novoj Matildi (New Matilda), Fajnenšal tajmsu (The Financial Times) i Sidnejskom jutarnjem vesniku (The Sydney Morning Herald). Za izveštavanje o ljudskim pra­vima dobio je nagradu međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International – AI), kao i Nagradu „Ana Politkovskaja“. Bučani je i korežiser dokumentarnog filma Čouka, reci nam koliko ima sati? (Chauka, Please Tell Us the Time?, 2017), a s pozorišnim piscem Naza­ninom Sahamizadehom sarađivao je na predstavi Manus (2017). Bučani piše i poeziju koju objavljuje na internetu.

U izdanju Partizanske knjige: Nema prijatelja osim planina.

Miroslav Ćurčić

Miroslav Ćurčić

Miroslav Ćurčić rođen je 1966. godine u Beogradu.

Autor je zbirke priča Smrt u Bašaidu i romana I šampioni umiru zar ne i U Klivlendu je sve po starom

Živi u Zemunu.


Denis Čokić

Denis Čokić

Denis Čokić rođen je 1975. godine u Sisku.

Živi u Vinči.

Piše kratke priče.

U izdanju Partizanske knjige: Izohipse.


Predrag Čudić

Predrag Čudić

Rođen sam 1943. 4. avgusta  u Risanskoj br. 4, u Berzi rada, u nastojničkom stanu, nedaleko od Palate pravde koja je u mom književnom životu takođe bila bitna adresa i simbol, kako pravde tako i nepravde. Moj otac je govorio da sam projektovan u Zagrebu, a realizovan u Beogradu. Zvali su me Berzino dete. Inače, za mlade generacije: Berza rada za vreme rata slala je gastarbajtere u Nemačku, isto kao i godinama potom, samo pod malo drugačijim okolnostima. Dakle, to nije nikakav Brozov i Brantov patent. Započeo sam gimnaziju „Stevan Sremac“ u Senti, odmah pored rodne kuće Stevana Sremca, a završio istu pod imenom, iznenada blagopočivšeg na državnim poslovima, Moše Pijade. Diplomirao sam Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom u suton šezdesetosmaških, lipanjskih gibanja. Lutao trbuhom za kruhom od nemila do nedraga, od honorarca na dečjem radio programu do ambasadora. Najveći deo beskrajnog radnog veka proveo u Biblioteci grada Beograda, video svojim očima desetine hiljada nepotrebnih knjiga. Nažalost, nisam kao kolega bibliotekar, slabovidi Borhes, stvorio maestralnu sublimaciju svega viđenog. Naprotiv, dodao sam tom beskrajnom broju petnaestak knjiga poezije, proze, poezije za decu. Preživeo u dva maha sudar sa Pravdom zbog verbalnog delikta. Još uvek, na sreću, živim u blizini Palate, ali na pristojnoj distanci. Živim i čekam verujući u njenu pravednu sporost, jer kažu da rukopisi ne gore. Ali, ko zna, ovo je Savamala, a ja se još, ponekad, osećam kao Berzino dete. 

U izdanju Partizanske knjige: Malograđanski ep / Matr'jalisti, Iz zemlje Nemanjića,