PARTIZANSKA KNJIGA

// VEROVATI / ČITATI / BORITI SE //

// VEROVATI / ČITATI / BORITI SE //

Giljermo Arijaga

Bojan Babić

Uroš Bojanović

Dimitrije Bukvić

Vladimir Bulatović

Denis Čokić

Miroslav Ćurčić

Jasna Dimitrijević

Đura Đukanov

Moris Dži

Juhan Haštad

Nemanja Jovanović

Beri Kalahan

Klod Lalumijer

Tomislav Marković

Miljan Mikić

Jovan Nikolaidis

Marija Pavlović

Srđan Srdić

Faruk Šehić

Dušan Vasiljev

Dušan Vejnović

Gavra Vlaškalin

Prodaja

Giljermo Arijaga / Guillermo Arriaga

Giljermo Arijaga

Giljermo Arijaga (Sijudad Meksiko, 1958) meksički je scenarista i pisac. Autor je četiri romana (Eskadron Giljotina, Sladak miris smrti, Bufalo noći i Divljak), kao i jedne zbirke priča (Retorno 201). Arijagina proza prevedena je na veliki broj svetskih jezika.

Arijaga ne radi adaptacije svoje proze za film, niti piše po narudžbini. Napisao je scenarija za filmove Pseća ljubav, 21 gram, Tri sahrane Melkijadesa Estrade („Zlatna palma” za najbolji scenario na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu 2005), Vavilon (nominacija za „Oskara” u kategoriji najbolji scenario 2007), Bufalo noći i Dolina u plamenu.

U izdanju Partizanske knjige: Retorno 201
goodreads

wikipedia


Bojan Babić

Bojan Babić
Bojan Babić je rođen 1977.
Do sada je napisao sedam knjiga, dobio nagradu Fonda Borislav Pekić, boravio na nekoliko rezidencijalnih programa za pisce u inostranstvu, ulazio u uže izbore za NIN-ovu i još poneke nagrade, objavljivao priče na engleskom, švedskom, albanskom, islandskom, nemačkom jeziku. Krajem 2016. godine izdavačka kuća Glagoslav objavila je njegovu knjigu Devojčice, budite dobre na engleskom jeziku u prevodu Nataše Miljković. Ne da svojim rečenicama da se opuste.

kontakt: bojanbabic.backo@gmail.com
goodreads


Uroš Bojanović

Uroš Bojanović

Uroš Bojanović je rođen 1991. u Tesliću (BiH).

Objavio je dve zbirke pesama: Ja ne mogu ništa (2007) i Iz druge sobe (2011).

Takođe objavljivao i u književnim časopisima: Polja, Tema, Zarez, Agon, Knjigomat, Kritična masa, Afirmator, BKG, Ars, Libartes i Strane.

Zastupljen u antologiji Meko tkivo: izbor iz nove poezije regiona.

Živi i stvara u Tesliću.

U izdanju Partizanske knjige: Sam u vodi
kontakt: samuvodi@yahoo.com
goodreads


Dimitrije Bukvić

Dimitrije Bukvić
Dimitrije Bukvić (Beograd, 1985) je sociolog i novinar Politike. Kratke priče objavljivao je u časopisima i zbornicima u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Pobednik je festivala za mlade pisce Srpsko pero (Jagodina, 2013), te konkursa za kratku priču Narodne biblioteke Bor (2013) i Miodrag Borisavljević (Apatin, 2014). U koautorstvu s Dragoljubom B. Đorđevićem objavio je knjigu Kafanološki astal/Karirani stolnjak (2014). Za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) pisao je o problemima kulturne politike u regionu. Naučne radove objavljivao u stručnim časopisima u Srbiji i Crnoj Gori.

kontakt: dimitrije.bukvic@gmail.com

Vladimir Bulatović

Vladimir Bulatović
Vladimir Bulatović rođen je u Beogradu 1979. godine. Objavio je knjige priča: Duhovi satire (Presing, 2013) i Elvira je sanjala (Književna Radionica Rašić, 2015). Radi kao nastavnik solo pevanja u muzičkoj školi.

kontakt: bulat1312@gmail.com
goodreads


Denis Čokić

Denis Čokić

Denis Čokić rođen je 1975. godine u Sisku.

Živi u Vinči.

Piše kratke priče.

U izdanju Partizanske knjige: Izohipse
kontakt: cokicdenis@yahoo.com
goodreads


Miroslav Ćurčić

Miroslav Ćurčić

Miroslav Ćurčić rođen je 1966. godine u Beogradu.

Objavljivao je kratke priče u književnim časopisima i zbornicima kratkih priča.

Živi u Zemunu.

kontakt: mikinijemis@gmail.com

Jasna Dimitrijević

Jasna Dimitrijević

Jasna Dimitrijević (1979, Negotin, SFRJ) piše kratku prozu i recenzije. Ponešto od toga objavljuje u regionalnim časopisima i zbornicima. Autorka je zbirke priča Prepoznavanja (2015). Nezaposlena, radi.


Đura Đukanov

Đura Đukanov

Đura Đukanov (1956-2000) bio je srpski pripovedač i dramski pisac. Kao rođeni Mokrinčanin, jedan je od najznačajnijih predstavnika banatske proze dvadesetog veka. Pored Mokrina, živeo je u Vršcu i Novom Sadu.

Objavio je sledeće knjige: Đavolska snevačina (1979), Domaći Sapun (1982), Slatkovodna Neman (1985), Luda pali sveće (1988), Voz Svetog Petra (1990), Dnevnik Vilijama Vilsona (1997) i Dvogled bez stakala (2000, posthumno objavljeno).

U izdanju Partizanske knjige: Đavolska snevačina / Slatkovodna neman
goodreads


Moris Dži / Maurice Gee

Moris Dži

Moris Dži je napisao više od trideset romana za odrasle i decu, a takođe je pisao za film i televiziju. Osvojio je mnoge nagrade u svojoj domovini Novom Zelandu, a za svoj najpoznatiji roman Plumb dobio je memorijalnu nagradu Džejms Tejt Blek u Ujedinjenom Kraljevstvu. Živi sa suprugom Margaretom u gradu Nelsonu na novozelandskom Južnom ostrvu. Ima dve ćerke i sina.

U izdanju Partizanske knjige: Gubitnici
goodreads

wikipedia


Juhan Haštad / Johan Harstad

Juhan Haštad
autor fotografije: John Erik Riley

Juhan Haštad (Johan Harstad), rođen 10. februara 1979. u Stavangeru, norveški je romanopisac, pripovedač, dramaturg i grafički dizanjer koji živi i radi u Oslu. Debitovao je kao dvadesetdvogodišnjak 2001. godine zbirkom kratkih proznih tekstova Nadalje ćeš samo stariti, a 2002. je objavio zbirku kratkih priča Ambulanta kola. Njegov prvi roman, Baz Aldrin, gde si nestao u svoj ovoj zbrci? objavljen 2005. u Norveškoj, preveden je na više od deset jezika. Haštad je tokom 2009. bio angažovan kao prvi dramaturg-rezident Norveškog narodnog pozorišta u njegovoj istoriji. Dobitnik je mnogobrojnih književnih nagrada i priznanja.

U izdanju Partizanske knjige: Nadalje ćeš samo stariti
goodreads

wikipedia


Nemanja Jovanović

Nemanja Jovanović

Nemanja Jovanović rođen je 1974. u Čačku.

Bavi se ilustracijom i grafičkim dizajnom.

Pored ostalog, četiri godine radio na mestu tehničkog urednika u izdavačkoj kući Veseli četvrtak.

Kratke priče objavljivao u Studentu, Yellow Cab-u, Severnom bunkeru, Ulaznici.

Milka zbogom, vidimo se sutra je njegov prvi roman. Nemanja Jovanović je kreirao logo Partizanske knjige.

U izdanju Partizanske knjige: Milka zbogom, vidimo se sutra
kontakt: nemanjajovanovic.com
goodreads


Beri Kalahan / Barry Callaghan

Beri Kalahan
autor fotografije: Mark Tearle

Beri Kalahan, rođen 1937. godine, poznati je kanadski romanopisac, pesnik i pripovedač. Uvršten je u sve vodeće antologije kanadske književnosti. Njegova dela prevođena su na brojne jezike. Objavio je izbore iz francuske, srpske i letonske poezije. Tokom sedamdesetih godina bio je ratni izveštač s Bliskog istoka i iz Afrike. Sredinom iste decenije osnovao je časopis Egzajl koji i dalje izlazi. Nosilac je brojnih nagrada. Radi kao profesor emeritus na Univerzitetu Jork u Torontu.

U izdanju Partizanske knjige: Svi ti usamljeni ljudi
goodreads

wikipedia


Klod Lalumijer / Claude Lalumière

Klod Lalumijer

Klod Lalumijer je rođen u Montrealu u Kanadi. Autor je četiri knjige i više od sto priča. Njegova dela adaptirana su za potrebe pozorišta, televizije i stripa. Lalumijerova proza prevođena je na francuski, italijanski, poljski, španski, ruski i srpski jezik.

U izdanju Partizanske knjige: Nokturni
kontakt: http://claudepages.info/
goodreads

wikipedia


Tomislav Marković

Tomislav Marković

Tomislav Marković (1976), piše poeziju, prozu, eseje, publicistiku i satirične tekstove. Bio je kolumnista mesečnika Rez i on-line časopisa Plastelin, a sada piše kolumne na portalu e-novine (često i u poetskoj formi). S redakcijom Betona priredio izdanja Srbija kao sprava (2008), Antimemorandum-dum (2009), kao i pregled mlađe pripovedačke scene Srbije na albanskom jeziku Nga Beogradi, me dashuri (Iz Beograda, s ljubavlju) 2011. godine. U okviru saradnje sa albanskom scenom, iste godine objavljena je i antologija savremene kosovske književnosti Iz Prištine, s ljubavlju. S redakcijom Betona dobitnik je nagrade Dušan Bogavac Nezavisnog udruženja novinara Srbije za profesionalnu hrabrost i novinarsku etiku, 2007. godine.

Zbog pesme Srpska duhovnost kojom se završava knjiga Vreme smrti i razonode (VBZ, 2009) dobio na stotine pretnji smrću. 2014. godine objavio knjigu pesama Čovek zeva posle rata koja je ušla u najuži izbor za nagradu Dušan Vasiljev.

Pesme, tekstovi i satire prevođeni su mu na nemački, poljski, engleski, mađarski, slovenački i albanski jezik. Živi i radi u Beogradu kao zamenik glavnog urednika na portalu e-novine.